Zimsko prskanje voćaka i ukrasnog bilja

Zimsko prskanje voćaka i ukrasnog bilja – zašto je ključno?

Zimsko prskanje je jedna od najvažnijih, ali i najčešće preskakanih mera u zaštiti voćaka i ukrasnog bilja. Pravilno odrađeno, ono:

• smanjuje broj prezimljujućih štetočina i patogena
• olakšava suzbijanje bolesti u vegetaciji
• doprinosi zdravijim i rodnijim biljkama u sezoni

U praksi se koriste bakarni preparati i mineralna ulja (često u kombinaciji, tzv. „plavo ulje“), koja formiraju zaštitni sloj na kori i granama i dezinfikuju pupoljke i rane nastale rezidbom.

---

Brzi pregled: kada, čime i kako prskati zimi?

Kada?

• u fazi potpunog mirovanja vegetacije (od kasne jeseni do pred kretanje pupoljaka)
• po suvom, tihom danu, bez vetra
• kada je temperatura iznad 5–7°C, da ne dođe do izmrzavanja tretiranih delova

Čime? (tipovi sredstava, ne brendovi)

• bakarni fungicidi (bakarni oksihlorid, bakar-oksid, bordovska čorba…)
• mineralna ulja/insekto-akaro fungicidne mešavine („plavo ulje“, „crveno ulje“ i sl.)

Kako?

• obilno, do „kupanja“ stabla – da budu pokrivene grane, grančice i kora
• prskalicom odgovarajuće zapremine – tu nastupaju DiMartino prskalice: ručne za male bašte, leđne za veće zasade

---

Koje probleme rešava zimsko prskanje?

Tokom zime u kori, pupoljcima i pukotinama grana prezimljavaju:

• gljivične bolesti (monilija, šupljikavost lista, kovrdžavost lista breskve…)
• bakterijske bolesti (razne bakterioze voćaka)
• štetočine: grinje, lisne vaši, štitaste vaši i druge insekte koji sisaju sokove

Zimsko prskanje:

• smanjuje „startni“ pritisak bolesti i štetočina pred sezonu
• olakšava kasnije tretmane (manje prskanja tokom godine)
• štiti rane od rezidbe, koje su idealan ulaz za patogene

---

Kada je optimalno vreme za zimsko prskanje?

Najčešće preporuke stručnjaka su:

• obaviti tretman tokom mirovanja vegetacije, od kasne jeseni do kraja zime
• u praksi se često radi krajem zime / početkom proleća, pred kretanje sokova (druga polovina februara – početak marta, u zavisnosti od vrste i područja)

Važno je:

• da biljke budu suve pre prskanja
• da ne bude najavljen mraz neposredno nakon tretmana
• da nema jakog vetra koji bi raznosio preparat

Ako imate koštičave voćke (breskva, nektarina, kajsija), često se preporučuje nešto ranije tretiranje, jer one ranije ulaze u vegetaciju.

---

Koje prskalice odabrati – DiMartino u praksi

Da bi tretman imao efekta, morate fizički „okupati“ biljku – tu je izbor prskalice ključan.

Za manje bašte (par voćaka i ukrasno bilje):

• ručne ili ramenske DiMartino prskalice zapremine 5–8 litara
• odlične za dvorišta, vikendice i manje voćnjake

Za veće površine (više stabala, duže žive ograde):

• leđne DiMartino prskalice 12–16 litara
• omogućavaju ravnomeran pritisak i doseg do viših grana
• smanjuju zamor, lakše je tretirati veći broj stabala u jednom danu

Prilikom izbora gledajte:

• da dizna može da napravi finu maglicu, ali i jači mlaz za deblju koru
• da je prskalica udobna za nošenje i da ima rezervne delove (zaptivke, dizne)

---

Bezbednost na prvom mestu – zaštita pri zimskom prskanju

Preparati za zimsko prskanje (bakarni fungicidi, ulja) mogu biti iritantni ili opasni pri nepravilnoj upotrebi.

Obavezno koristite:

• zaštitne rukavice
• zaštitne naočare ili vizir
• masku/respirator po potrebi
• odeću dugih rukava i nogavica

Dodatno:

• ne prskajte po jakom vetru – štiti i vas i susedne površine
• ne jedite, ne pijte i ne pušite tokom rada
• po završetku tretmana operite ruke, lice i po potrebi odeću

---

Najčešće greške kod zimskog prskanja

1. Prskanje na preniskoj temperaturi
   • ispod 5°C povećava se rizik od izmrzavanja tretiranih delova i slabije delotvornosti.
2. Nedovoljno „kupanje“ stabla
   • samo površno orošavanje nije dovoljno – potrebno je da se celo stablo dobro nakvasi.
3. Prekasno prskanje – kad je vegetacija već krenula
   • bakarni preparati mogu izazvati ožegotine na mladom lišću ako se ne poštuje faza razvoja.
4. Nepravilno doziranje preparata
   • previsoka koncentracija može oštetiti biljke, preniska neće biti delotvorna – uvek pratiti uputstvo.

---

FAQ – pitanja i odgovori o zimskom prskanju

Da li je zimsko prskanje obavezno svake godine?

Preporuka je da, pogotovo ako:

• ste prethodne sezone imali problema sa bolestima ili štetočinama
• imate starija stabla i gušće zasade

Redovno zimsko prskanje smanjuje infektivni potencijal i olakšava zaštitu u vegetaciji.

---

Na kojoj temperaturi je bezbedno raditi zimsko prskanje?

Najčešće preporuke su:

• iznad 5–7°C, po vedrom, suvom i tihom vremenu
• nikako po mrazu ili neposredno pre/očekivanog mraza

---

Da li mogu isto sredstvo da koristim i za voćke i za ukrasno bilje?

Mnogi bakarni preparati i ulja se koriste i na voćkama i na ukrasnom bilju, ali:

• uvek proverite etiketu i uputstvo preparata
• obratite pažnju na preporučene kulture i koncentracije

Ako niste sigurni, bolje je konsultovati stručnu osobu ili fitofarmaceutsku apoteku.

---

Koliko vode i sredstva mi treba za jedno drvo?

To zavisi od:

• veličine i starosti stabla
• gustine krošnje
• tipa prskalice

Pravilo je da tretman treba da bude obilan, da se celo stablo „okupa“. Kod većih voćaka to mogu biti i više litara rastvora po stablu.

---

Da li je „plavo ulje“ stvarno dovoljno ili treba dodavati još nešto?

Tzv. plavo ulje obično je kombinacija:

• mineralnog ulja (protiv insekata i grinja)
• insekticida
• fungicida na bazi bakra (protiv bakterija i gljiva)

Za većinu hobi zasada to je često sasvim dovoljan i praktičan izbor – jedan preparat pokriva više problema. Važno je da ga pravilno dozirate i primenite u odgovarajućoj fenofazi.