Jerusalimska artičoka – uzgoj i prednosti

Jerusalimska artičoka (Helianthus tuberosus), poznata i kao „topinambur“, višegodišnja je biljka iz porodice suncokreta koja se gaji prvenstveno zbog jestivih podzemnih krtola. Ova biljka je otporna na nepovoljne vremenske uslove i jednostavna za uzgoj, a njeni plodovi imaju izuzetne nutritivne vrednosti i zdravstvene benefite.

Kako se sadi jerusalimska artičoka?

Uzgoj jerusalimske artičoke je jednostavan, a njene krtolaste strukture podsećaju na krompir. Evo nekoliko osnovnih pravila za uspešnu sadnju:

• Vreme sadnje: Najbolje je saditi je u rano proleće ili jesen, jer je otporna na hladnoću.
• Tlo: Najbolje uspeva u rastresitom i dobro dreniranom tlu, bogatom organskim materijama.
• Način sadnje: Krtolice se sade na dubinu od 10-15 cm, sa razmakom od 30-50 cm između biljaka.
• Zalivanje: Jerusalimska artičoka ne zahteva mnogo vode i može preživeti i sušne periode.
• Održavanje: Ne zahteva intenzivnu negu, ali se preporučuje povremeno uklanjanje korova.

Prednosti jerusalimske artičoke

Ova biljka je izuzetno korisna i za ljude i za okolinu:

1. Nutritivno bogatstvo – Bogata je inulinom, vlaknima, vitaminima B grupe, vitaminom C i mineralima poput gvožđa, kalijuma i fosfora.
2. Pomaže regulaciji šećera u krvi – Inulin, glavni ugljeni hidrat u jerusalimskoj artičoki, ne podiže nivo šećera u krvi, što je čini idealnom namirnicom za dijabetičare.
3. Poboljšava varenje – Vlakna pomažu zdravlju creva i podstiču rast korisnih bakterija.
4. Podržava imunitet – Antioksidansi i vitamini iz ove biljke jačaju imuni sistem.
5. Ekološki pogodna – Lako se uzgaja bez potrebe za pesticidima i veštačkim đubrivima.

Šta jerusalimska artičoka zahteva?

Iako je ovo biljka niskih zahteva, najbolje rezultate daje kada su ispunjeni sledeći uslovi:

• Dovoljno sunčane svetlosti – Potrebno joj je najmanje 6 sati dnevnog osvetljenja.
• Dobro propustljivo tlo – Ne voli previše vlažne terene.
• Minimalna nega – Može rasti gotovo bez održavanja, ali redovno okopavanje može poboljšati prinos.

Kakvi su plodovi jerusalimske artičoke?

Plodovi su zapravo podzemne krtolice koje liče na đumbir. Njihova tekstura je hrskava kada su sveži, a ukus im je blag i podseća na orahe ili krompir. Mogu se jesti sirovi, kuvani, pečeni, prženi ili prerađeni u brašno.

Nutritivne Vrednosti Jerusalimske Artičoke

100 grama sveže krtolice sadrži:

• Kalorije: 73 kcal
• Proteini: 2 g
• Masti: 0,1 g
• Ugljeni hidrati: 17 g
• Vlakna: 1,6 g
• Inulin: 10-15 g
• Vitamin C: 4 mg
• Kalijum: 429 mg

Šta se pravi od jerusalimske artičoke?

Zbog svog blagog ukusa i nutritivnih vrednosti, ova artičoka se koristi u raznim jelima:

• Salate – Sveža i narendana u kombinaciji sa drugim povrćem.
• Supe i čorbe – Dodaje se za bogatiji ukus i gustinu.
• Pire – Kuvana i pasirano kao zamena za krompir.
• Pomfrit – Pečena u rerni sa malo maslinovog ulja i začina.
• Sokovi i smutiji – Kombinuje se sa voćem i povrćem.
• Brašno – Sušena i samlevena krtolica koristi se za pravljenje peciva bez glutena.

Zaključak

Jerusalimska artičoka je biljka izuzetnih nutritivnih vrednosti i zdravstvenih benefita. Lako se gaji, ne zahteva mnogo nege i otporna je na nepovoljne uslove. Osim što je zdrava, veoma je svestrana u kulinarstvu, što je čini idealnim dodatkom svakoj ishrani. Ako tražite hranljivu, ekološki pogodnu i lako uzgojivu biljku – jerusalimska artičoka je pravi izbor!